"Doći će doba kad će se ljudi odreći srodstva sa nama kao što mi odričemo srodstvo sa majmunima"

Reakcije posetilaca

Praksa je pokazala da je ideja o "buđenju" emocija u zoo vrtovima prilično neefikasna u Srbiji.
Većina ljudi izađe iz beogradskog zoo vrta bez ikakvog utiska.
Dva sata nakon posete zoo vrtu mnogi se i ne sećaju da su tamo bili i koje su životinje videli.
Zašto ljudi idu u zoološki vrt? Da se prošetaju, da sednu u restoran i popiju kafu?
Da li je zbog ljudske zabave neophodno maltretirati životinje, oteti ih iz njihovog prirodnog okruženja i držati ih u jezivim uslovima samo da bi ih neko nakratko u prolazu pogledao dva minuta ili kraće ( pored kaveza koji smrde ljudi samo protrče).
Životinje ne smrde. Smrde kavezi. Ove životinje nisu osetile miris trave, šume,cveća, miris zemlje.
Jedino što osećaju je miris mokraće i fecesa.
Da li ste videli da u kavezima ne postoji mesto gde se stavlja hrana?
Meso se baca na beton i često se dešava da hrana stoji pored izmeta.

Šta možete videti tokom posete beogradskom zoo vrtu?
Uznemirene životinje koje kao lude šetaju sa jednog kraja kaveza na drugi, životinje koje skaču po zidovima betonskih kaveza, grizu rešetke, lisicu koja se neprekidno vrti u krug u kavezu od 10m2, slona koji je beskrajno tužan i depresivan jer je potpuno sam, a zna se da su slonovi veoma društvene životinje, žive u krdima, nekoliko generacija zajedno.
U bgzoo vrtu možete videti nilskog konja koji se jedva okrene u svom bazenčiću dok sa druge strane zida tutnje kola i tramvaji, u bgzoo ćete videti jelene na betonskoj podlozi, zebre koje ne pasu jer sveže trave nema, videćete majmune koji se veru po automobilskim gumama i konopcima, ptice koje ne mogu da rašire krila a kamoli da polete...
Zar je to edukacija?!
Ako se priča o edukativnom značaju onda bi izgled beogradskog zoo vrta morao da bude potpuno izmenjen.

Kod ljudi često postoji licemerje u odnosu na životinje. Kažemo-licemerje, jer kako drugačije nazvati zabrinutost za ugrožene životinje širom planete a da ne postoji ni najmanje interesovanje za ugrožene životinje koje su tu pored nas, u našem gradu, na Kalemegdanu.
Evo, budite iskreni, kada gledate emisije o jadnim psima koje jedu Kinezi, osetite tugu pa i bes.
"Pa kako mogu da jedu pse? Strašno!"
Sa beskrajnom tugom i suzama u očima pojedinci pričaju o jadnim pandama, orangutanima i kitovima a u isto vreme potpuno ravnodušni prolaze pored kaveza u kojima svoje nesretne dane provode skoro sve životinje beogradskog zoo vrta.